четвртак, 28. јануар 2016.

Прославили смо Светог Саву - школску славу

Као што се у сваком православном дому са љубављу и радошћу припрема и дочекује дан крсне славе, тако смо и ми у својој школи, свом другом дому, традиционално, и ове године, припремали, дочекали и прославили нашу школску славу - Светог Саву.
Након што је школски хор под вођством професорке музичке културе, Виолете Славковић, извео Химну Светом Сави, ученицима, радницима и гостима ОШ „Милица Павловић“, обратио се директор школе Мирко Лазовић, који је поздравио све присутне, честитао школску славу и посебно се захвалио породици Обућина, овогогодишњим светосавским домаћинима школе.
Лајт мотив овогодишње светосавске свечаности била је мисао Светог Саве:„Нека се повинује новодошавши ономе који је пре дошао, неписмени писменоме, неуки образованоме и млађи старијем“.
После поздравне речи директора, уследио је чин резања славског колача. Молитвама свештеника, садашњих и будућих домаћина, деце, радника школе, и свих присутних гостију, обележен је најсвечанији тренутак дана. Школски хор је потом извео сплет староградских песама. Сле­де­ћа тач­ка про­гра­ма била је представа коју је за ову прилику припремила Оливера Крупеж, професорка српског језика. Драмска секција заблистала је и ове године извођењем драмског комада Свети Сава у мом дому. Представа је испраћена великим аплаузом задовољних гледалаца. 
Сценографију и костиме, као и изложбу посвећену животу и делу највећег српског светитеља и просветитеља, Светог Саве, припремила је Сања Живановић, професор ликовне културе.
Круну свечаности чинио је наступ наших најмлађих ученика, Малог хора школе, који је својом песмом и рецитацијама изазвао одушевљење свих присутних. Мали хор припремају и воде учитељице Гордана Перуничић и Лела Петровић.
Овим надахнутим и креативним програмом у част и славу заштитнику српских школа, ученици и наставници наше школе су још једном показали сва своја умећа, глумачке и музичке способности, дали леп пример и подсетили нас да треба да следимо пут светосавља и животне истине које нам је Свети Сава оставио у наслеђе.
Дан Светог Саве, као школске славе, помиње се први пут 1735. године у документима Карловачке српско-латинске школе коју су основали Руси. У Карађорђевој Великој школи 1808-1813, постојало је звоно на којем је био урезан лик Светога Саве. То звоно је остало неоштећено у току свих ратова устанака и превирања у Србији, и 1840. године је пренето у Лицеј, који је 1863. прерастао у Велику школу, из које је 1905. године израстао Београдски универзитет.
Кнез Милош Обреновић је 1823. године донео наредбу да се дан Светог Саве слави као школска слава. Из тог времена је остала прича, да четири године по доношењу наредбе о прослављању Светог Саве, многи страни трговци, Грци, Цинцари и Бугари, нису поштовали овај празник. Кад је то чуо, књаз Милош их је све позвао у Пожаревац и рекао: „Ви Грци засветисте и своје црквењаке и ми их све светкујемо, а нећете једнога Светога Саву Српскога?“Океме, господар, ама не сме знале. „
Онда је наредио да свако од њих однесе по оку воска цркви и да добро упамте када је дан Светога Саве. Прича се да су следеће године већ око Божића сви почели да се распитују код Београђана: „Кад је, ђанум, оно Васе Светло Сава, да идемо у цркву.“
Дан Светога Саве прослављан је као школска слава од 1840, када је на предлог Атанасија Николића, ректора Лицеја у Крагујевцу, Савиндан је установљен за школску славу одлуком Совјета Књажевства Србског. Према неким подацима у Земуну је 1812. године основан школски фонд који је прописао да се „Свети Сава има обележавати као заштитник српских школа.“ Матица српска од оснивања 1826. године обележавала га је као заштитника, али и као имендан Саве Текелије, добротвора Матице српске. О вези школства и Светог Саве сведочи и чињеница да се на звону Велике школе у Београду, које је изливено 1810. године, налази његов лик. Године 1946. комунистичка власт забранила је прославу Светог Саве. После полувековне забране, 1989. поново се наставило са прослављањем Светог Саве као заштитника српских школа.