Дана 22. 2.
2018. године нашу школу посетила
je
Олга Јеремић пријатељица
Милице Павловић по којој je наша школа добила име. Чланови новинарске секције поставили су јој
неколико питања.
-
Kако
сте упознали Милицу Павловић?
Ø Било је то давне 1943. године... Милица је из Лесковца
дошла у Ваљево и напустила школу. Имала сам само 13 година кад сам је упознала.
Често је боравила у мојој кући. Радила је на ширењу народноослободилачког
покрета. У септембру 1943. основала је курс за чланове Партије и њене симпатизере.
-
Знамо јако мало података о томе каква је личност била.
Можете ли нам рећи нешто о томе?
Ø Дара је била више него човек. Много је помагала људима
и обожавала је децу. Због љубави према деци постала је наставник. Такође, била је
веома племенита.
-
Одакле надимак Дара?
Ø
Дара
је било њено илегално партијско име, тако се звала њена сестра. Узела је тај
надимак због своје сестре коју је неизмерно волела.
-
Да ли је имала неки хоби?
Ø
Њен
хоби је био рад са народом. Јако је волела да помаже људима. Узимала је лекове
болеснима иако је знала да је било исувише опасно. Жртвовала се за друге. То је
било оно што ју је чинило посебном.
-
Да ли сте били са њом
1944. године?
Ø
Да, био је то 24. јун 1944, недеља. Седели смо за столом и одједном је неко закуцао
на врата. Био је то чобанин. Обавестио нас је да у окружењу има четника и да треба да будемо опрезни. Касније Милица и ја смо забринуто
легле у кревет. Следећег јутра четници су дошли у моју кућу. Мој стриц је
полетео да их заустави али су га убили на прагу. Лежао је на поду у локви крви.
Био је то страховит призор. Опколили су Милицу и одвели је. После неколико дана
сазнала сам да је убијена. Било ми је јако жао. Биле смо веома блиске иако смо
се познавале само годину дана. Иако имам 88 година, овог ужасног догађаја се
сећам као да је био јуче.
Марија
Новичић, Ивана Живковић и Ленка Ружичић VI5
