На књижевној вечери са Матијом Бећковићем

Уочи великог православног празника Светог Саве, у оквиру тродневне прославе у славу првог српског светитеља и просветитеља, Храм Вазнесења Господњег је, у понедељак, 25. јануара, у великој сали Дома културе у Чачку организовао Светосавско књижевно вече и дружење са академиком Матијом Бећковићем, великим српским песником и бардом српске савремене књижевности.

Друго вече, 26. јануара биће у знаку духовне и етно музике. У великој сали Дома културе наступиће група  С времена на време, етно-џез састав Мине Матијашевић и хор Вазнесењски, док ће сам дан празника Светог Саве, 27. јануара бити обележен Светосавском академијом под слоганом Појте му Срби песму и утројте.

Свети Сава је одредио крст којим се крстимо, језик којим говоримо, писмо којим пишемо, пут којим идемо. Има томе већ осам векова и тај пут и тај језик и то писмо и тај крст нису изван нас него у нама и не можемо их изгубити ако не изгубимо себе и своје унутрашње једро. Савин прах је између нас. Његовим крвним судовима повезани смо у једно светосавско биће…

(…) Прича о Светом Сави је најдужа прича коју прича Српски народ, а та прича не стари нити се умара и све што причамо само су њена поглавља…

 (…) Свети Сава је извадио прву личну карту српског народа – и од њега знамо ко смо, како се зовемо и коме припадамо…

(…)  Путеводитељ, бриговођа и савесник Српског народа, Свети Сава српски подигао је многе храмове… Али највећи храм који је Свети Сава подигао је сам његов народ. Тај храм озидан је од живог камења његове духовне деце и небо је његов кров и купола.

Светосавски пут је пут до универзума, а све српско ту је само да бисмо дали свој печат и боље разумели и онострано и вечно.                                             Академик Maтuja Бећковић

Било је манастира и пре Хиландара, али је Хиландар постао најдоњи камен нашег духовног постојања.

Било је писаца и пре Светог Саве и то стотинама година уназад, али је Свети Сава први српски писац коме знамо и име и презиме,а све што му је претходило у њему се поново родило и препородило.

Било је молитви и пре Светог Саве али је прву молитву на српском језику написао Свети Сава и доказао да је молитва свака поштена мисао и свака јасна реченица.

Било је и пре Симеона и Саве и очева и синова ,али су њих двојица постали Света двојица прелазећи пут од оца до Свеоца и Оченаша.

Било је деце и пре Светог Саве али ни једно није „заволело Бога као што је он заволео нас „идући од Растка, храста, Раса, до Христа, небеског градитељства и небеског држављанства.

Овај највећи појединац, стуб српске културне и моралне свести, који се „одрекао свега да би стекао све“ извадио је прву личну карту српскога народа с веродостојним портретом,својеручним потписаом и печатом, да знамо и ко смо и чији смо и коме припадамо.                                                                            Академик Maтuja Бећковић
Погледајте предавање ...    Преузето са http://saborna.crkva032.rs

Послушај ... Прича о Светом Сави, стихове казује аутор 

Прича о Светом Сави 

Кад је Свети Сава ишао по земљи,

Још пре свога рођења,

Док се звао Растко,

Као што иде и сада,

Само га не видимо,

А можда је то било и доцније.  

Кренуо је Савиним стопама,

Ка Савином извору

На Савином врху

Куда и ми идемо,

Јер другог пута и нема.  

Када је негде око Савина дана

Наишао Савином страном,

Напали су га пси,

Као што и сад нападају

Свакога ко се упути Савиним траговима.  

Путник је најпре саставио три прста,

Како је одредио да се и ми крстимо,

Плашећи их законом

Од кога су још више побеснели,

А ни до данас нису узмакнули.  

Онда се сагнуо да дохвати камен,

Али камење беше замрзнуто,

Свезано за земљу студеним синџирима,

Јер беше јака зима,

Као и ове године,

Као увек око Савина дана.  

Већ су разносили Савина стопала,

Савин кук и Савин лакат,

По продолима и јаругама земље

Због које је подељен свет,

Кад је Свети Сава отпасао мач уста,

Једино оружје које је носио,

А које је и нама оставио,

Говорећи ове речи:  

- Нека је проклета земља у којој су

Пашчад пуштена, а камење свезано.

Откако се, почетком педесетих година прошлог века, појавио у српској књижевности, Матија Бећковић сваком својом књигом изазива несвакидашњу пажњу и то не само књижевне критике и књижевне јавности. Матија Бећковић дуже од пола века истрајава на српској књижевној сцени и захваљујући изузетном дару - једна је од водећих личности српског књижевног живота.

Аутор је антологијских књига поезије, чак и Беседа којима нема равних у новијој српској књижевности.

Више о Матији и његовом књижевном раду погледај овде

Палата САНУ

Чланство у САНУ - дописни члан од 15.12.1983; редовни од 25.4.1991.

Више о САНУ погледај овде
Како изгледа унутрашњост овог велелепног и престижног здања погледајте на следећем линку:
Виртуелна презентација палате САНУ