Матурска екскурзија

Тродневна екскурзија ученика осмог разреда (на релацији Чачак - манастир Манасија - Ресавска пећина - Зајечар (ноћење) - Неготин - Ђердап -  Кладово - Лепенски вир - Сребрно језеро (ноћење) - Виминацијум - Смедерево - Покојница - Чачак), реализована је у периоду од 8. до 11. октобра 2015. године. 

Осми октобар био је веома радостан дан за све ученике осмог разреда, дан који смо сви дуго чекали, дан почетка последње екскурзије у основној школи.

Било је кишовито, октобарско јутро када смо напустили Чачак. Неколико аутобуса, пет одељења, директор и разредне старешине осмог разреда, кренули су у незаборавну авантуру.

Прво смо се запутили ка манастиру Манасији, који је подигао наш велики деспот и светитељ, Стефан Лазаревић. Манасија је удаљена неколико сати вожње аутобусом од нашег Чачка.

Када смо стигли до зидина овог велелепног здања старог неколико векова, били смо одушевљени. Многима од нас ово је био први сусрет са овим великим, и за српску цркву веома важним, манастиром, па смо се трудили да саслушамо причу о њему и да потом запалимо свећу

Када смо завршили све што је било планирано у Манасији, кренули смо ка аутобусима и нашем следећем одредишту највећој пећини у Србији, Ресавској пећини. У пећини, која је обиловала пећинским накитом, било је веома хладно (око 7 степени). Величина пећине била је заиста импресивна. Много дворана, много мистерија и много статуа, давале су тајновиту ноту овој пећини. Нисмо могли да верујемо да је она, заправо случајно откривена, седамдесетих година прошлог века.

Након што смо погледали све дворане и саслушали водича која нам је објашњавала историју Ресавске пећине, запутили смо се ка Гамзиграду, односно "Феликс Ромулиани".
Вероватно нико од нас није ни претпостављао шта се крије унутар зидина овог старог римског града, каква су то пустошења и обнављања задесила овај седамнаест векова стари град. Упркос свим тим чињеницама, које су нас задивиле, у великој мери нас је киша омела да добро погледамо и удубимо се у ову скоро две десетине миленијума стару причу. 

Ветар је био веома јак, киша је мењала правце падања, па нам ни кабанице, нити кишобрани нису много помогли. Али све у свему, овај први дан је, што се тиче историјски важних  посета, био завршен. Сада смо се полако возили до хотела у Зајечару. Када смо стигли у један од највећих градова у источном делу Србије, били смо срећни што ћемо се коначно угрејати. Били смо одушевљени што смо имали праву дискотеку.

На самом почетку новог дана, вратили смо се у хотел и собе по киши која је ромињала. Сви смо се скупили у једну, две собе и остали до касно у ноћ заједно, причајући, певајући и смејући се. Било је незаборавно прво вече које ће нам свима остати у веома дугом и лепом сећању.

Други дан је освануо сунчан, па нас је то охрабрило и понадали смо се лепом времену. Нисмо се преварили, било је заиста прелепо време, које нам је измамило осмехе на лица, јер смо коначно осећали мало сунца на својим образима. Оно нам је веома пријало на нашим следећим дестинацијама, Лепенском Виру и Ђердапу.

Хидроцентрала на Ђердапу нас је изненадила својом величином и функционалношћу. Оно 
што нам је било изузетно занимљиво је то што смо после ручка, који смо имали у неком ресторану, видели Румунију са друге стране Дунава и што смо имали осећај као да је веома близу нас. Када смо стигли до налазишта Лепенски  Вир, нисмо могли да верујемо да је толико стара цивилизација живела на овим просторима и да је била толико развијена у односу на све остале које су у томе тренутку живеле у свету. Били смо заиста зачуђени начином сахрањивања преминулих и гомилом статуа и фигурица које су биле пронађене на овим просторима. Након што смо погледали филм из шездесетих година, који нам је показа начин откривања Лепенског Вира, напустили смо ово налазиште.

Када смо били у Неготину, обишли смо кућу Хајдук Вељка Петровића као и Мокрањчеву кућу, у коју нажалост нисмо смели да улазимо, јер је ове сезоне била затворена. У Неготину смо имали и сат времена слободно, па смо сви пронашли место у коме ћемо сести и мало се одморити. Прекопута велике цркве у Неготину, фотографисало се већина одељења, па смо имали једну лепу успомену из овог града који је српској историји подарио доста великана.

Хотел "Лепенски Вир" у Доњем Милановцу у ком смо одсели друго вече, био је донекле бољи од првог. Дискотека је била готово иста као и прве ноћи, али овога пута су ту била деца из других градова. Када се певање и играње у дискотеци коначно завршило, вратили смо се у собе. Поново смо се сви скупили у једној соби и остали до 2 ујутру. Било нам је јако забавно и заиста нам је било веома жао што су се ова дружења и смех полако завршавала. Ујутру... Па, сви смо се успавали. То је вероватно било због силног умора који смо осећали. 

Трећи дан је, нажалост, поново био кишовит. То нам је, морам признати засметало, јер није баш лако ходати по киши када обилазимо Смедеревску тврђаву, Виминацијум, подземни музеј са остацима мамута и манастире Покајницу и Копорин. Били смо заиста изненађени величином тврђаве, која нас је, само својим постојањем, подсећала на Ђурђа Бранковића и великане српске историје који су оставили свој печат баш овде у Смедереву. Степенице које су веома високе, и по којима је веома тешко пети се, доста камених зидина, прозора, пушкарнице, све нас је навело да се вратимо у средњи век и доба битака против Турака. 

"Подземни свет Виминацијума" и амфитеатар, који се реконструише заиста су нам дочарали изглед некадашњих градова Римљана, којима је Србија била незаобилазна када је изградња у питању. Показали су нам колико је великих византијских царева рођено на простору Србије. Седамнаест... Толико је царева потекло са ових простора. 

Манастири су на нас оставили прелеп утисак и заиста смо се потрудили да испоштујемо монахе и монахиње који су нам изашли у сусрет и објаснили нам нешто о историји ових светиња. На крају смо се умили светом водом, и напустили манастир Копорин. 

То је била последња дестинација коју смо обишли и свима нам је било жао што се ова тродневна, незаборавна екскурзија завршила. Било је незаборавно, предивно и заиста занимљиво путовање. Поред тога што смо обишли нека налазишта и објекте за које нисмо знали, дружили смо се и упознали другове и из друге смене и заједно смо се веома лепо провели. Мислим да ће нам ова екскурзија остати у прелепом сећању, многима као најбоља до сада.

Део новинарске секције на екскурзији

Извештај урадила Софија Димитријевић

Слике припремила Тамара Радојчић