Свима је позната
стара изрека: ,,Лепа реч гвоздена врата
отвара“, а такмичење у лепом говору је велики допринос неговању ове идеје, развијању
љубави према књижевности и лепој речи.
И када те гађају
камењем, гурају у страну, вуку уназад, ти настави. Следи свој циљ, полако
корачај, истрпи сваку недаћу и успех је неминован. Онда ћеш се
осврнути, погледати све њих, који и даље стоје на истом месту и раде то исто
другима. Овог пута, тебе ће
величати, говорећи да су они заслужни за твој
успех. Опрости и сажали се, нека нису помогли, ти си успео, а они су остали иза
тебе.
Нема шансе да не
успем, Славиша Павловић, текст казује Магдалина
Обрадовић
Не дозволи да туђи дух овлада тобом. Буди свој,
увек слободни електрон који се креће, ради и мисли. Онда ће твоја глава увек
бити твоја, а твој поглед само твој. Не можеш никад туђим очима видети оно што
видиш својим, и не може туђе срце осетити љубав онако како то може твоје. Око бадњака који су лагано сагоревали одјекнуше гусле,
песма испуни простор и све ме то подсети на оне сцене из „Горског вијенца.“
Ноћас, уочи великог празника православних, осећам да сви слуте да ће сутрашњи
дан бити обојен крвљу, да ће се и сутра сударити две војске, једна малена, али
храбра, која брани своје куће и свој голи крш, своју чељад и своје мајке, и
друга, силна, која је кренула да освоји туђе, да нас учини робљем… И, ево, у
здравицама, уз подигнуте чаше, чују се и речи заклетве да непријатељу неће
уступити ни педаљ српске земље, да ће радије изгинути на бранику отаџбине. Јунак
ђевојка, Василија Вукотић, текст казује Софија
Димитријевић
Поред пласираних учесника
на такмичењу су учествовали Симона
Митровић, ученица петог разреда, Андреа Доневић, Марија Стошић, Ана Тошић, Сања
Вилотијевић, ученице шестог разреда.
