Похвала поезији
Читајте поезију
да нађете кључ тамнице
чији сте сужањ и тамничар,
да изгубљени у својој самоћи
нађете себе у другом,
да у тишини страхом слеђеног срца
чујете братску,
топлу реч утехе,
да са ближњим
поделите
сласт радости и
горчину сузе,
да из беспућа
ноћи
изађете на пут
свитања,
да откријете шта
вам то говоре траве
својим немуштим
језиком
и да кроз вас
проструји питки ваздух
ускрслог пролећа.
Читајте поезију! Томислав Поповић
У
присуству великог броја љубитеља поезије, пријатеља и породице, аутор је
казивао одабране стихове. Највећи утисак на публику оставило је песниково
казивање песме Мом унуку, Петру Поповићу, иначе ученику петог разреда ОШ "Милица Павловић".
О
поезији Томислава Поповића говорили су и стихове казивали Милица Допуђа,
новинарка у пензији и председница Управног одбора Завичајног друштва Чачани,
Милица Баковић, професор српског језика, Милка Павловић, Слободан Невољица.
Вече је улепшао Дуде Лукић, који је на усној хармоници извео најлепше
староградске песме.
Песник
каже да је ову збирку песама наменио, пре свега, младима, као путоказ и поруку
у овим тешким временима, да буду јаки и одолевају искушењима како би постали
добри и часни људи. Он је оптимиста и верује да ће млади знати да одаберу прави
пут, пут љубави, јер љубав оплемењује, доноси радост, снагу, охрабрење и даје смисао
животу.
Пут љубави
А наш сусрет са песником?
Не тражи љубав
других
туђе сунце неће
разданити твоју ноћ,
туђа ватра неће
распалити пепео
твога угашеног
огњишта.
Пођи на пут кроз
себе
све дубље до дна
до кутка
скровитог
и пламичка који
те је из бескраја,
кроз тмину, овде
довео.
Са њим, без
страха, крени на пут из себе
и видећеш како се
око тебе
шири круг
светлости
и пале безбројне
ватре
које топе лед са
твога усамљеног срца.
И чућеш песму
вечног пролећа
коју ти певају
звонки дечји гласови
долазећи из
далека.
Сусрет
Дужан сам
корацима твојим
песму корака
мојих
И поглед пун
сунца
који ти шаљем у
сусрет.
Дужан сам твојој
руци пруженој моју руку,
твом стиску
срдачном мој стисак,
твојој радости
нескривеној
моју радост што
смо се поново срели.
Дужан сам твојим
успоменама моје успомене
на процветало
пролеће једне младости
чије смо снове,
посуте звезданим
бехаром,
занети бескрајем
који се пред нама отвара,
заједно сањали.
А наш сусрет са песником?
Наш
сусрет обележио је осећај блискости са изузетним песничким талентом,
уживање у песмама које буде наду, али и подсећају на личну одговорност и чињеницу да
све лежи у човеку и да је он узрок и последица свих збивања .
Било је ово једно дивно вече испуњено прелепим стиховима једног великог песника и још већег човека који нам је својим интимним песмама, чија највећа вредност лежи управо у њиховој искрености и
једноставности, открио лепоту своје душе и величину свог песничког талента. Надамо
се да ће песме Томислава Поповића наћи пут до читалаца, да ће победити несавршену
пролазност и изборити се за вечност.