уторак, 06. децембар 2016.

Пилипенда, Симо Матавуљ - Угледни час

У уторак, 6. 12. 2016. године, у свечаној сали школе, одржан је угледни час из српског језика. Тема часа била је приповетка Пилипенда, Симе Матавуља.

Обрада приповетке подразумевала је њено двоструко локализовање: у историјски и друштвени контекст; корелацију са наставом историје и верске наставе; самостално проучавање историјских извора - текстова, слика, самостална припрема и презентација радова у ППТ формату, провера усвојених знања у форми квиза, израда паноа, коришћење речника МС и САНУ, интернет страница.... Час је осмишљен и направљен у Power Point-у и изводи се уз помоћ рачунара и видео бима. На часу је примењен тематски приступ у планирању наставних садржаја, тимски рад наставника и ученика током организовања и реализације часа. Сама приповетка пружа низ могућности, да се кроз један креативан приступ обради ове наставне јединице омогући трајно усвајање знања. Организацијом овакве врсте часова подстиче се активно учешће свих ученика у свим сегментима анализе и интерпретације часа кроз корелацију више наставних предмета. 
Часу су присуствовали ученици осмог разреда, одељења VIII3, VIII4, VIII5, наставници српског језика Оливера Крупеж, Јелена Јововић, Маријана Трифуновић, библиотекар Биљана Лукић, педагог Драгана Радмилац, учитељ Горан Милисављевић.
У уторак, 6. 12. 2016. године, имали смо прилику да присуствујемо веома занимљивом угледном часу из српског језика посвећеном Сими Матавуљу и једној од његових најлепших и најпознатијих приповедака Пилипенда.  
Наставница Тања Ђорђевић нас је, у уводном делу часа, упознала са биографијом и књижевним радом једног од наших најутицајнијих и најплоднијих српских писаца пореклом из Хрватске. Уследио је разговор о самој приповеци која је први пут објављена 1901. године под насловом Из горње Далмације.
Новела Пилипенда говори о сиромашном сељаку Пилипу Бакљини, његовој храбрости, одлучности да ни по коју цену не превери, као и о веома тешком положају православног живља у Далмацији у време унијаћења. Матавуљ је желео да истакне и сачува од заборава све оне храбре људе који су у време тешких искушења успевали да сачувају своју част, достојанство и веру. Научили смо да је "свак' рођен да поједном умре, част и брука живе довијека". На самом крају угледног часа такмичили смо се у квизу и игри асоцијација, и морам признати, били смо прилично сналажљиви у давању одговора и свако је могао да учествује.
Овакав начин рада омогућио нам је да утврдимо и обновимо већ стечена знања
и да стекнемо нова, као и да учествовујемо у тимском раду. Приликом извођења оваквих часова приметно је веће залагање и ангажовање ученика на часу српског језика. Страхиња Вујадиновић VIII5