уторак, 4. октобар 2016.

Јавни час плеса


О плесу
Човек пева и кад је жалостан, али игра само кад је радостан. Никад човек не заигра у тузи, као што, напротив, у тузи засвира или запева; јер несрећа одузме телу његов покрет, а покрету његов ритам. Стварно, плес је екстаза, врхунац узбуђења, излажења из себе у простор, испољење колико и реч у песми, и колико звук у музици. Све што је радосно игра на сунцу, и све игра у ритму и у хармонији. Стога људски плес и треба да личи на покрет какав постоји у природи: на лелујање жита, на таласање мора, на титрање воденог млаза, на треперење лишћа, на игру крви.               Јован Дучић
У уторак, 4. октобра 2016. године, у свечаној сали Основне школе Милица Павловић,  на радост великог броја малишана, организован је јавни час плеса. Часове плеса реализовали су чланови Плесног клуба Луна.
 Деца су уживала у извођењу модерних плесних тачака поменутог клуба, који су представили значај физичке и плесне активности и позвали присутне да се придруже током извођења вежби и плесних тачака. Судећи по задовољним дечијим лицима, закључили смо да ће велики број њих изабрати плес као неки вид забаве и рекреације.

 

 
Постоје пречице до радости, плес је једна од њих.
Плес утиче и на тело, и на дух, и на ум. Уз плес растемо и развијамо се, учимо и сазнајемо, покрећемо унутрашњу снагу и интуицију. Плес повећава способност памћења, развија креативност и жељу за новим сазнањима. Плес буди осећај за лепо, а мали плесачи се уче добрим манирима и култури комуникације, притом стичући велико самопоуздање. Плес представља лични израз, помаже нам да се боље упознамо и зближимо. 
Овако је било прошле године ...