У понедељак 21.3.2016. године ученици VI7 су обележили дан под
називом Сат за нашу планету као и Светски дан поезије. Рецитујући стихове
о природи, њеним лепотама и значају очувања исте, подсетили су нас на еколошке
заповести којих би требало да се придржавамо. Вече је симболично организовано
под светлошћу свећа, а све у циљу промовисања штедње електричне енергије.
Догађају је присуствовао одређен број наставника, ученика и родитеља. Специфичност ове манифестације огледала се у томе што су учешће узели сви ученици овог одељења и показали заједничко интересовање за неговање лепе речи, рецитовање поезије, очување и заштиту животне средине, чиме су повезали знања из српског језика и биологије.
Иницијатива да се искључе светла на сат времена у целом свету настала је још 2007. године у Сиднеју, а већ 2009. Србија се прикључила овој манифестацији. Неопходно је да у свакодневном животу бринемо о животној средини, да смањимо лош човеков утицај на природу јер већина научника сматра да ће климатске промене изазвати већу учесталост екстремних климатских последица као што су поплаве, клизишта, пожари и суше.
Догађају је присуствовао одређен број наставника, ученика и родитеља. Специфичност ове манифестације огледала се у томе што су учешће узели сви ученици овог одељења и показали заједничко интересовање за неговање лепе речи, рецитовање поезије, очување и заштиту животне средине, чиме су повезали знања из српског језика и биологије.
Иницијатива да се искључе светла на сат времена у целом свету настала је још 2007. године у Сиднеју, а већ 2009. Србија се прикључила овој манифестацији. Неопходно је да у свакодневном животу бринемо о животној средини, да смањимо лош човеков утицај на природу јер већина научника сматра да ће климатске промене изазвати већу учесталост екстремних климатских последица као што су поплаве, клизишта, пожари и суше.
Датум 21. март од 1999.
проглашен је за Светски дан поезије
чији је циљ промоција читања, писања, објављивања и учења поезије у целом
свету, као и подстицање националних, регионалних и интернационалних поетских
покрета. Бојана Никшић
Неки од
стихова које смо те вечери рецитовали
Хвала сунцу,
земљи трави; Стеван Раичковић
Хвала
сунцу, земљи, трави.
Хвала ваздуху што
је плав.
И хвала, ево, што
имам говор.
И гледам како мили
мрав.
Хвала срцу за бол,
славља,
Што га пробуди и
шум благ.
Хвала свему што оставља
по свету
сен, у мени траг.
И хвала овој лудој глави
О коју лупа
простор сав.
Хвала сунцу, земљи, трави.
Хвала ваздуху што
је плав.
Да будемо
људи, Сретен Станчевић
Кисеоник дрвеће
ствара
и за то не тражи
пара,
бесплатно живот се
даје
рађа се, живи и
траје.
Бесплатно снег
бели веје,
сунце сија и земљу
греје,
бесплатно цвеће
мирише,
бесплатно падају
кише.
Бесплатно сва вода
тече,
зора руди и пада
вече,
бесплатно сијају
звезде,
ветар дува и
облаци језде.
Бесплатна је љубав
и срећа,
слобода, мир,
блага највећа,
бесплатно Бог рај
нам нуди,
само опет да
будемо људи.
Не
убијајте реке, Десанка Максимовић
Не убијајте реке тако вам
Перуна,
тако вам богиње Весне, Световида,
не убијајте реке, моле славуји,
не убијајте, моле вас косови и жуне,
не убијајте те лепоте чудо,
матицу која као време хуји,
не убијајте реке улудо.
Не убијајте,
моли се под буквом врутак,
моли се у виру дрвени белутак,
моле се маховине зелена руна,
у реци се купа богинјица Весна,
њоме плове сплавови Световида,
она се прелива као перје жуна.
Реке су љубимице седог Перуна,
не убијајте њихов шум и жубор,
не убијајте, тако вам песника,
река је небесница,
не убијајте је, тако вам звезда и птица.
тако вам богиње Весне, Световида,
не убијајте реке, моле славуји,
не убијајте, моле вас косови и жуне,
не убијајте те лепоте чудо,
матицу која као време хуји,
не убијајте реке улудо.
Не убијајте,
моли се под буквом врутак,
моли се у виру дрвени белутак,
моле се маховине зелена руна,
у реци се купа богинјица Весна,
њоме плове сплавови Световида,
она се прелива као перје жуна.
Реке су љубимице седог Перуна,
не убијајте њихов шум и жубор,
не убијајте, тако вам песника,
река је небесница,
не убијајте је, тако вам звезда и птица.
Чудо, Десанка
Максимовић
Ко хоће да доживи чудо
мора имати срце невино
као млеко,
не сме бити уображенко,
јер такву створу
доживети чудо је тешко.
мора имати срце невино
као млеко,
не сме бити уображенко,
јер такву створу
доживети чудо је тешко.
Ко хоће детињу радост да нађе
мора умети да опрости
оном ко му подмеће клопке и замке,
и оне ће се претворити
у кочије, лађе
и у санке.
мора умети да опрости
оном ко му подмеће клопке и замке,
и оне ће се претворити
у кочије, лађе
и у санке.
Ко хоће да доживи чудо
мора се радовати као ласте,
мора му бити дато
да може и заплакати обилато
и кад до дечака већ одрасте.
мора се радовати као ласте,
мора му бити дато
да може и заплакати обилато
и кад до дечака већ одрасте.
Ко хоће да доживи чуда
мора веровати да она постоје
у свету свуда,
да покрај звезда што их видимо
и невидљиве звезде се роје.
мора веровати да она постоје
у свету свуда,
да покрај звезда што их видимо
и невидљиве звезде се роје.
Мора веровати међ’ гласовима
који допиру до нашег уха
у тихо вече
да их још исто толико има,
да и песма за коју немамо слуха
сваки час украј нас протече.
који допиру до нашег уха
у тихо вече
да их још исто толико има,
да и песма за коју немамо слуха
сваки час украј нас протече.
Ко хоће да доживи чудо
не сме згазити на стази мрава,
не сме каменом птице да туче,
јер од двораца где чудо спава
та нежна бића чувају кључе.
Еколошке заповести којих смо се подсетили за што
чистију животну средину:
не сме згазити на стази мрава,
не сме каменом птице да туче,
јер од двораца где чудо спава
та нежна бића чувају кључе.
-
Не очекуј од природе више него што си
јој дао.
-
Заштити планету ову, другу немамо
нити ћемо добити нову.
-
Брини о ваздуху пре него што га
угледаш.
-
Користи извор тако да можемо воду
пити и на речном ушћу.
-
Знај да земља царује само када ум
царује.
-
Сети се да је живот дрвета залог
за дрво живота.
-
Не дозволи да птице селице
одустану од повратка са југа.
-
Урачунај цену очувања природе у
цену сваког производа.
-
Не тражи рупу у законима природе.
-
Мисли више о отпаду да не
завршимо на њему.
-
Градећи не отимај, већ дели са
природом.
-
Чувај животну средину да бисмо
избегли крај.