Празник
Детињаца почетак је тронедељног
циклуса, који се наставља наредне недеље празником Материца, а завршава у недељу, последњу пред Божић, празником Отаца.
Сви
обичаји за време ових
празника имају
један основни смисао и своде се на један циљ: умолити Бога да сачува и увећа
породицу.
У
трећу недељу пред Божић славе се Детињци, празник посвећен деци. На тај дан одрасли симболично везују
своју децу. Добра и штедљива
деца уштеде нешто новца да за свој празник купе неки поклон и да се њим одреше.
Везивање на Детињце, Материце и Оце има вишеструку симболику. Симболизује чврсте породичне везе, слогу, мир, поштовање и међусобно помагање у свим приликама.
Везивање на Детињце, Материце и Оце има вишеструку симболику. Симболизује чврсте породичне везе, слогу, мир, поштовање и међусобно помагање у свим приликама.
Деца се
дреше, ослобађају припремљеним даровима.
Ово везивање и дрешење, којима започиње тај претпразнички циклус обичаја, осим
што ствара једну топлу и веселу празничну атмосферу има и дубљи, озбиљнији, по
свему хришћански смисао. У њему нам, се кроз игру, даје и открива велика истина
о односу љубави и слободе
...
Ово везивање
подсећа на нашу честу, дубоко људску потребу да оно што волимо макар и на силу
вежемо за себе… Са друге стране, давање дара који постаје "откуп" за
нашу слободу показује да љубав не може бити добијена на силу, да се она не може
ничим условити нити приморати већ да је увек и једино дар. Тај дар, као израз
слободне љубави, не само да онога који га пружа ослобађа ропства, већ укинувши
старе, наметнуте свезе, успоставља међу људима нове, слободно засноване, много
чвршће и неупоредиво трајније. Учимо из овог празника да се љубав не узима већ
добија…
Наш пад почиње онда када
почнемо да напуштамо одлике детета. Онда када игру заменимо проводом,
безбрижност многобрижношћу, поверење сумњом, машту жељама. Допустимо да бар у
ове дане деца буду наши учитељи, кренимо смерно за њима у сретање новорођеном
Богомладенцу. Допустимо себи радост, свим срцем поверујмо у чудо - све нас у
овим данима позива да будемо Деца Божија! Епископ
захумско-херцеговачки и приморски Григорије