понедељак, 16. новембар 2015.

Међународни дан толеранције







"Закони нису довољни да би обезбедили слободу мишљења. Да би сваки човек слободно могао да изрази своје мишљење о било чему без било каквих притисака или осуде, у свести сваког човека мора да постоји несаломиви дух толеранције."  Алберт Ајнштајн








Од 1996. године, ради истицања потребе за толеранцијом у друштву и указивања на негативне ефекте нетолеранције, 16. новембар се широм света обележава као Међународни дан толеранције.
Према дефиницији UNESCО-а толеранција је „поштовање, прихватање и уважавање богатства различитости у нашим светским културама, наша форма изражавања и начин да будемо људи. Она је заснована на знању, отворености, комуникацији и слободи мишљења, савести и уверењу. Толеранција је хармонија у различитостима. То није само морална дужност, то је такође политички и законит захтев. Толеранција, врлина која мир може учинити могућим, доприноси мењању културе рата у културу мира“.


Шта је толеранција?

Толеранција је поштовање, прихватање и уважавање нечијег права на различитост. Наша права су једнака правима других. У чему се све разликујемо? Разликујемо се у изгледу, језику, говору, понашању, способностима, вредностима, веровањима, уверењима, обичајима, навикама, укусима, националној припадности
Бити толерантан значи не угрожавати и не прогањати оне који су другачији од нас. Толерантан човек је онај који је задржао своја уверења и поглед на свет, али је прихватио чињенице да су људска бића природно различита и да је лепота и богатство управо у тој различитости.
Учећи о другима постајемо толерантни према ономе што је различито. На тај начин, у друштву у коме се различитости прожимају, изграђује се поверење и заједништво.
Међутим, у нашем друштву су још увек, у великој мери, раширене нетолеранција, дискриминација и предрасуде према свему што је различито. 
Бити толерантан не значи само сагласити се са оним ко мисли исто, него и са онима који имају друге идеје, друге су вере, расе, пола.
Школа као васпитно - образовна установа има велику улогу у социјализацији деце, њиховом културном и социјалном развоју. Наша школа, ОШ ,,Милица Павловић”, преко разних наставних и ненаставних активности током школске године, међу ученицима подстиче дружељубивост, солидарност, поштовање различитости, толеранцију.
Међународни дан толеранције, који људе широм света подсећа да без толеранције нема живота у миру и хармонији, као и да без толеранције нема развоја ни народа ни државе, и ове године обележен је у нашој школи.


„Не слажем се са оним што мислиш, али ћу до краја бранити твоје право да то кажеш“. Волтер













Ученици  су били врло мотивисани за учешће у активностима поводом  овог дана и разговора на тему толеранције.
Данас када се слави уважавање и поштовање различитости међу децом и међу одраслима ученици су истакли своје поруке:
-  Толерантни треба да будемо сваког дана. Пробајте, није тешко.
-  Поштујте свога друга/другарицу иако сте различити и не слажете се у свему 
-  Уважи мишљење других 
-  Прихвати добар предлог
-  Не дозволи ни себи ни другима да из игре искључите
  некога само зато што  не изгледа као ви, не пева као
  ви, не може да трчи брзо као ви, не воли фудбал, зато
  што не зна математику или је зна боље од свих, … 
 Ученици одељења VI5 на радионици поводом дана толеранције:

Али, не заборавите и ово:
-  Толеранција не значи да све мора да буде како ви хоћете 
-  Толеранција не значи да је све свима дозвољено, већ да сви имају иста права
-  Толеранција се учи, једнако као  што сте учи математика или било који други предмет у школи
 
Како гласе одговори ученика средњих школа на питање шта је толеранција погледајте на следећем линку  Шта је толеранција? 










Толеранција је услов развоја личности, као што је кисеоник услов дисања. Човек је толерантан тек онда када нешто усвоји од другог човека који се са њим не слаже.
Духовни човек, свестан различитих приступа свету, благ је према саговорнику, али не из слабости, већ због снаге и воље да упозна друкчије ставове од својих.
Толеранција не захтева да се човек одрекне свога начела, него да га прошири, продуби и надиђе. Само јаки могу бити толерантни. Свакако је боље бити претерано толерантан, него претерано нетолерантан. Толеранција је став уколико се односи на мишљење другог, а чин уколико се односи на понашање другог: толеранција нема граница што се тиче мишљења, али има границе кад је реч о понашању.
Један уистину дијалошки и трпељив начин мишљења и живљења имао би за последицу да међу мислиоцима не би било догматика, међу верницима фанатика, а међу политичарима тирана.  
 проф. др Ђуро Шушњић      

Послушај неколико песама на тему толеранције као што  су: 
 Don’t  laugh me  коју изводи Mark Willis, а затим њену обраду на нашем језику   - Не ругај се , незваничну химну маргинализованих група - српска верзија уз превод на знаковни језик,Не ругај се ... као и песму Free your mind – En Vogue