Аниманима
Међународни фестивал анимираног филма Аниманима одржан је девети пут у
Чачку, од 10. до 13. септембра. Љубитељи анимације имали су прилику да на
једном месту виде шта је, кад је ова врста уметности у питању, ново у светској
продукцији. Међу посетиоцима фестивала били су и ученици наше школе. У ревији
кратких филмова било је оних који су нас забавили и насмејали, али и оних који
су нас навели на размишљање о важним животним питањима и тиме показали колико
су велике изражајне могућности овог формата, уметности анимације.
Са својим другарима из одељења,
верочитељем и наставницом српског
језика, у суботу 12. септембра, посетила сам Фестивал анимираног филма Аниманија, за
који сам чула да се од оснивања 2007. године, одржава у прoсторијама Дома културе у
Чачку. У склопу овог фестивала одржавала се и радионица анимације. Циљ ове радионице био је да
ученици упознају процес стварања анимација, кроз израду колективног анимираног филма. Мојим друговима и мени био је први пут да
посетимо неки овакав фестивал. Било је ово веома занимљиво искуство. Највећи утисак
на мене оставили су анимирани филмови о професору Балтазару, научнику који уз
помоћ својих изума олакшава живот другим људима.
На међународном фестивалу
анимације који је такмичарског карактера, приказани су занимљиви и забавни филмови разних жанрова: хорори,
хумористички, дечији, верски, тако да је сваки посетилац могао да пронађе нешто
по свом укусу. Моји другови и ја гледали
смо пројекцију Панорама 2, филмове који нису учествовали у такмичарском
делу. Мени се највише допао француски филм Смирење о човеку и Снешку Белићу. Главни јунак Брус, радећи свој посао, чистећи
путеве од снега, створио је себи непријатеља. Било је ту још лепих филмова који свакако заслужују пажњу публике. Овај фестивал је
лепо прошао. Драго ми је, што смо ми,
Чачани, имали прилику да уживамо у оваквом фестивалу.
Међународни фестивал анимираног филма Аниманима одржан је девети пут у
Чачку, од 10. до 13. септембра. Љубитељи анимације имали су прилику да на
једном месту виде шта је, кад је ова врста уметности у питању, ново у светској
продукцији. Међу посетиоцима фестивала били су и ученици наше школе. У ревији
кратких филмова било је оних који су нас забавили и насмејали, али и оних који
су нас навели на размишљање о важним животним питањима и тиме показали колико
су велике изражајне могућности овог формата, уметности анимације. 
Са својим другарима из одељења,
верочитељем и наставницом српског
језика, у суботу 12. септембра, посетила сам Фестивал анимираног филма Аниманија, за
који сам чула да се од оснивања 2007. године, одржава у прoсторијама Дома културе у
Чачку. У склопу овог фестивала одржавала се и радионица анимације. Циљ ове радионице био је да
ученици упознају процес стварања анимација, кроз израду колективног анимираног филма. Мојим друговима и мени био је први пут да
посетимо неки овакав фестивал. Било је ово веома занимљиво искуство. Највећи утисак
на мене оставили су анимирани филмови о професору Балтазару, научнику који уз
помоћ својих изума олакшава живот другим људима.
Mилена Луковић VI5
На међународном фестивалу
анимације који је такмичарског карактера, приказани су занимљиви и забавни филмови разних жанрова: хорори,
хумористички, дечији, верски, тако да је сваки посетилац могао да пронађе нешто
по свом укусу. Моји другови и ја гледали
смо пројекцију Панорама 2, филмове који нису учествовали у такмичарском
делу. Мени се највише допао француски филм Смирење о човеку и Снешку Белићу. Главни јунак Брус, радећи свој посао, чистећи
путеве од снега, створио је себи непријатеља. Било је ту још лепих филмова који свакако заслужују пажњу публике. Овај фестивал је
лепо прошао. Драго ми је, што смо ми,
Чачани, имали прилику да уживамо у оваквом фестивалу.
Оливера Миловановић VI5
