Свим ученицима и
посетиоцима блога срећну и успешну Нову
годину жели Новинарска секција.
Новогодишња честитка Душка Радовића
На крају ове и на почетку нове године, могли бисмо се као деца заклети и рећи макар себи: нећу више никад, или ћу мање него до сада, или ћу само онолико колико морам, јер сам такав какав сам.
Немојте се данас борити за оно против чега сте се некад борили. Немојте никад више туђим грешкама објашњавати и правдати своје. Немојте радити оно чега би се ваши родитељи стидели и чега ће се ваша деца сутра стидети, немојте себе проглашавати јединим и најбољим.
Најбољи више нису живи, а ми смо ту само зато што њих више нема. Ослобађајте се слугу. Помозите им да не буду слуге чак и онда када би они то хтели да буду.
Поштујте друге људе, немојте их проглашавати пријатељима само онда када су вам потребни. Немојте се доказивати пред горима од себе, пред равнодушнима, пред онима којима би требало платити пиће да би вас слушали и да би вам веровали.
Немојте стално викати и тражити још. Понекад реците доста и нећу више, хвала, ни ово нисам заслужио. Немојте тражити да вам се унапред плати оно што што ћете тек урадити. Могли бисте пре тога вратити или урадити оно што сте већ узели.
Узети
12 месеци, добро их очистити од горчине, себичлука, цепидлачења и страха.
Сваки
месец пажљиво исецкати на 30 или 31 дан, тако да је залиха довољна за годину
дана.
Сваки
дан посебно испунити надевом: од једне трећине рада, трећине душевне ведрине и
трећине хумора – уз додатак три кашике оптимизма, једне кашике стрпљења, зрнцета ироније и
прстохвата такта. Ту
масу прелити обилно љубављу.
Готово јело
украсити букетићем ситних пажњи и сервирати га сваког дана, са обавезном
ведрином, уз шољу доброг освежавајућег чаја. Мирослав
Мика Антић
Не
чувајте рецепт само за себе, поделите га са другима.
Водите рачуна о правопису када
пишете празничну честитку!!!
Да се подсетимо...
Називи
празника пишу се великим почетним словом.
Ако је назив
празника вишечлан – великим словом пише се само прва реч, осим ако је у саставу
назива празника властито име.
Исправно је написати: Срећна Нова година! Срећан Бадњи дан! Срећан Божић!
Међутим,
ако некоме пожелите срећну одређену годину, то се онда више не односи на сам
празник, већ на предстојећу, данас већ текућу годину, те је исправно написати: Срећна нова 2018. година! Исправно је написати: Срећни новогодишњи и божићни празници!
Придеви новогодишњи и божићни пишу се
малим почетним словом.
Да
ли је исправније срећан или сретан?
Норма
стандардног српског језика прихвата обе варијанте овог придева, али даје
предност облику срећан.
Ово правило изречено је у Правопису српскога језика (Матица српска, Нови Сад, 2010. година): Разједначавањем групе ћн у срећни, срећно, срећник, срећница добијени су облици сретни, сретно и сл. а промена је пренесена и у сретан. Мада норма признаје дублетизам срећан и сретан – предност треба давати облицима са ћ.
Парадокс нашег времена...
Парадокс нашег времена кроз историју је да имамо веће куће, али краће живце, шире путеве, али ужа гледишта. Трошимо више, а имамо мање, купујемо више, али уживамо мање, више погодности, али мање времена. Имамо више диплома, али мање разума, више знања, али мање расуђивања.
Више стручњака, али ипак више проблема, више знања у медицини, али мање здравља.
Пијемо превише, пушимо превише, трошимо несмотрено, смејемо се премало, возимо пребрзо, превише се љутимо, прекасно лежемо, устајемо превише уморни, читамо премало, гледамо ТВ сувише.
Волимо преретко, и мрзимо пречесто.
Научили смо како да преживљавамо, али не и да живимо.
Додали смо године животу, али не и живот годинама.
Стигли смо све до Месеца и натраг.
Направили смо велике ствари, али не и боље ствари.
Савладали смо атом, али не и своје предрасуде.
Пишемо превише, али учимо мање. Планирамо превише, али постижемо мање.
Научили смо журити , али не и чекати.
Ово су времена брзе хране и спорог варења, великих људи и ситних карактера, брзих зарада и плитких односа. Ово су дани луксузнијих кућа, али уништених домова...
Смејте се често, дуго и гласно. Смејте се док не игубите дах.Сузе се догађају. Издржите, одболујте, преживите... Живот се не мери бројем удисаја које направимо, него тренуцима који нам одузму дах. Џорџ Карлин (George Carlin)
Ово правило изречено је у Правопису српскога језика (Матица српска, Нови Сад, 2010. година): Разједначавањем групе ћн у срећни, срећно, срећник, срећница добијени су облици сретни, сретно и сл. а промена је пренесена и у сретан. Мада норма признаје дублетизам срећан и сретан – предност треба давати облицима са ћ.
Парадокс нашег времена...
Парадокс нашег времена кроз историју је да имамо веће куће, али краће живце, шире путеве, али ужа гледишта. Трошимо више, а имамо мање, купујемо више, али уживамо мање, више погодности, али мање времена. Имамо више диплома, али мање разума, више знања, али мање расуђивања.
Више стручњака, али ипак више проблема, више знања у медицини, али мање здравља.
Пијемо превише, пушимо превише, трошимо несмотрено, смејемо се премало, возимо пребрзо, превише се љутимо, прекасно лежемо, устајемо превише уморни, читамо премало, гледамо ТВ сувише.
Волимо преретко, и мрзимо пречесто.
Научили смо како да преживљавамо, али не и да живимо.
Додали смо године животу, али не и живот годинама.
Стигли смо све до Месеца и натраг.
Направили смо велике ствари, али не и боље ствари.
Савладали смо атом, али не и своје предрасуде.
Пишемо превише, али учимо мање. Планирамо превише, али постижемо мање.
Научили смо журити , али не и чекати.
Ово су времена брзе хране и спорог варења, великих људи и ситних карактера, брзих зарада и плитких односа. Ово су дани луксузнијих кућа, али уништених домова...
Смејте се често, дуго и гласно. Смејте се док не игубите дах.Сузе се догађају. Издржите, одболујте, преживите... Живот се не мери бројем удисаја које направимо, него тренуцима који нам одузму дах. Џорџ Карлин (George Carlin)
Нека вам дани
који долазе донесу много среће, здравља, и наравно смеха са онима који вас воле
и које волите, смеха највише, као што песник рече, он нам увек недостаје...