Школско такмичење у лепом говору

У петак 26. фебруара 2016. у просторијама школске библиотеке одржано је Школско такмичење у лепом говору. На такмичењу лепе речи учествовали су ученици од V до VIII разреда.
Ученици су изражајним говором дочарали уметнички свет књижевних текстова, сјединили се са осећањима и размишљањима ликова и још једном показали да сваки књижевни текст у себи крије велике животне истине. Комисија коју су чинили предметни наставници српског језика Јелена Јововић, Бојана Никшић, Маријана Трифуновић, Тања Ђорђевић и библиотекар школе Биљана Лукић одлучили су да нашу школу на Општинском такмичењу представљају следећи ученици:  

Софија Димитријевић VIII5 - Јунак ђевојка, Василија Вукотић          - наставник Тања Ђорђевић

Магдалина Обрадовић VIII5 - Нема шансе да не успем, С. Павловић - наставник Тања Ђорђевић

Иванка Лазовић VII6 - Дневник Ане Франк , Ана Франк        - наставник Маријана Трифуновић

Анастасија Лишанин V4  - Дан прања кошуља, Лепа Ђорђевић         - наставник Бојана Никшић

Лука Ћубовић V6 -   Моји изуми, Никола Тесла                                     - наставник Бојана Никшић

Општинско такмичење биће одржано у суботу, 12. марта 2016.

Победници такмичења: Магдалина, Софија, Лука, Анастасија и Иванка

Свима је позната стара изрека: ,,Лепа реч гвоздена врата отвара“, а такмичење у лепом говору је велики допринос неговању ове идеје, развијању љубави према књижевности и лепој речи.

 

И када те гађају камењем, гурају у страну, вуку уназад, ти настави. Следи свој циљ, полако корачај, истрпи сваку недаћу и успех је неминован. Онда ћеш се осврнути, погледати све њих, који и даље стоје на истом месту и раде то исто другима. Овог пута, тебе ће величати, говорећи да су они заслужни за твој успех. Опрости и сажали се, нека нису помогли, ти си успео, а они су остали иза тебе. 

                                              Нема шансе да не успем, Славиша Павловић, текст казује Магдалина Обрадовић

Не дозволи да туђи дух овлада тобом. Буди свој, увек слободни електрон који се креће, ради и мисли. Онда ће твоја глава увек бити твоја, а твој поглед само твој. Не можеш никад туђим очима видети оно што видиш својим, и не може туђе срце осетити љубав онако како то може твоје. Око бадњака који су лагано сагоревали одјекнуше гусле, песма испуни простор и све ме то подсети на оне сцене из „Горског вијенца.“ Ноћас, уочи великог празника православних, осећам да сви слуте да ће сутрашњи дан бити обојен крвљу, да ће се и сутра сударити две војске, једна малена, али храбра, која брани своје куће и свој голи крш, своју чељад и своје мајке, и друга, силна, која је кренула да освоји туђе, да нас учини робљем… И, ево, у здравицама, уз подигнуте чаше, чују се и речи заклетве да непријатељу неће уступити ни педаљ српске земље, да ће радије изгинути на бранику отаџбине.                                               Јунак ђевојка, Василија Вукотић, текст казује Софија Димитријевић

Поред пласираних учесника на такмичењу су учествовали Симона Митровић, ученица петог разреда, Андреа Доневић, Марија Стошић, Ана Тошић, Сања Вилотијевић, ученице шестог разреда.