Интервју са Демианом Клаусом

Чланови новинарске секције са Демианом Клаусом

Дамиан Клаус, младић из Америке, ових дана био је гост наше школе. Деца у школи су се веома обрадовала његовом доласку, јер су многи од њих први пут имали прилику да причају са неким ко је из Америке. Дамиан је посетио неколико одељења наше школе и упознао се са начином рада наших ученика и наставника. Поред наше, за време свог боравка у Србији, посетио је и друге школе, између осталог и Гимназију.

Чланови новинарске секције наше школе желели су да се боље упознају са Дамианом, па су организовали сусрет и урадили интервју са њим.

Интервју се одвијао на енглеском јер Дамиан не зна добро српски језик, иако води порекло са ових простора, баба и деда му живе у Чачку. Дамиан је десет година провео у Немачкој, а десет у Америци, па је упознат са начином живота у Европи и ван ње. Удобно смо се сместили у једном локалу и започели са питањима.

Новинари: Веома нам је драго што си посетио нашу школу и што си нам омогућио да те интервјуишемо. То нам много значи, јер желимо да својим вршњацима приближимо како изгледа живот у Америци и како је то када из Америке дођеш у Чачак, који је много мањи у односу на америчке градове. Колико се живот у Србији разликује у односу на Америку?

Дамиан: Хвала и вама што сте ми омогућили да будем ваш саговорник, и жао ми је што нисам могао да дођем прошле седмице, али имао сам неке непредвиђене обавезе. Драго ми је што сам успео да дођем данас. Па, животни стил у Србији је много другачији. Људи су дружељубивији, деца се више друже, имају много више пријатеља. У Америци имамо највише по три или четири друга, а овде су сви међусобно пријатељи. То је нешто што је другачије.

Новинари: Какве су школе у Америци и Немачкој?

Дамиан: Школе се доста разликују. У Америци су школе модерније, имају више компјутера. Такође, систем школовања је доста другачији. Нама настава почиње у 8:30, и деца крећу раније у основну и раније у средњу школу. Зависи од места до места, али разреди нису исти као у Србији. Такође, уместо оцена 1, 2, 3, 4 и 5, ми имамо А, Б, Ц и Е. Најбоља оцена је А, то је као петица. У Немачкој, пак, 1 је најбоља оцена, а 5 најгора. То је обрнуто у односу на школе овде. Такође, деца у Америци уче у почетку само свој матерњи језик, енглески, а тек се у старијим разредима добија још један језик, док овде деца од малих ногу уче енглески, поред српског, а касније добијају још и немачки. То су разлике у школовању између Србије и Америке.

Новинари: Да ли знаш да кажеш нешто на српском? Шта мислиш о српском језику и да ли више волиш немачки или енглески?

Дамиан: Не знам много, али учим (на српском) (смех).

Српски је јако тежак, граматика је врло тешка за разумевање. Има много грубих слова, као што су џ, ч, ђ, и по томе се разликује од руског језика, који је мекши. Енглески језик ми је ближи и дражи.. Немачки је веома груб језик и Немци склапају неколико речи у једну, па је зато врло тежак за учење.

Новинари: Ти доста путујеш. Можеш ли нам рећи које си све земље посетио и која је од њих на тебе оставила најјачи утисак?

Дамиан: Ух, то ће бити дуга листа (смех). Посетио сам: Канаду, Карибе, Јамајку, Велику Британију, Немачку, Француску, Португал, Словенију, Хрватску, Србију, Мађарску, Аустрију, Црну Гору, Италију, Белгију, Нови Зеланд… Ако гледамо људе, онда је Србија за мене најбоља земља, али по животном стандарду, Норвешка је веома добра. Архитектура је нешто што издваја Европу од Америке. Ми уопште немамо замкове и дворце у Америци. Овде има много таквих велелепних здања и то је нешто што је другачије.

Новинари: То је баш много земаља. Доста си путовао, и сигурни смо да ћеш обићи још континената и држава. Реци нам, које си све градове посетио у Србији.

Дамиан: Посетио сам: Ниш, Крагујевац, Чачак, Нови Сад и Суботицу.

Новинари: А Београд?

Дамиан: Нисам посетио Београд, што је веома чудно (смех). Планирам да идем следеће седмице.

Новинари: Знамо да си православни хришћанин. Да ли у Америци има много православаца? Да ли си посетио наше манастире и цркве?

Дамиан: Да, ја сам православац. Једини сам у својој породици, поред своје баке и деде. У Америци нас нема много, али нас има у великим градовима, попут Чикага и Њујорка. Тамо има и неколико православних цркава. Посетио сам доста наших манастира, неколико пута сам био у нашој цркви у Чачку. Био сам изненађен њеном историјом и тиме да она потиче још из 11. века. Мислим да су православе цркве много лепше, јер одишу некаквим миром и људи долазе у њих да би се молили, док у католичке цркве, много људи долази јер је то туристичка атракција.

Новинари: Интересујеш се за историју? Да ли се тиме бавиш? Шта знаш о српској историји?

Дамиан: Да, заправо студирам историју и археологију. Бавим се историјом и волим је. У средњој школи сам писао рад о Првом светском рату. О српској историји знам оно што је основно. Знам да су Срби прошли кроз много тога и да су Турци били веома дуго на овим просторима. Знам за најважније историјске личности као што су цар Лазар и цар Душан.

Новинари: Драго нам је што се занимаш за историју нашег народа који је доста пропатио прошлих векова. Имамо једно питање, које је необично, али нас веома занима твој одговор. Да ли ти, као будући историчар, мислиш да је Косово српска територија или да је посебна држава?

Дамиан: Косово је Србија, то је тако одувек било и увек ће бити. Тачка.

Новинари: Драго нам је што делиш мишљење већине Срба у Србији. Сада бисмо желели да те питамо нека блиц питања.

Дамиан: Наравно.

Новинари: Омиљени филм?

Дамиан: „Господар прстенова“

Новинари: Омиљена серија?

Дамиан: „Игра престола“

Новинари: Омиљена књига?

Дамиан: „The picture of Dorian Grey“

Новинари: Омиљени спорт?

Дамиан: бејзбол

Новинари: Да ли пратиш НБА?

Дамиан: Па… Морам рећи да сам ја један од неколико људи у Америци који не прате НБА (смех). Тренирао сам кошарку када сам имао четрнаест  година, али заиста не пратим.

Новинари: Омиљени глумац?

Дамиан: Џони Деп

Новинари: Да ли волиш аниме? (то је јапанска анимација)

Дамиан: Да, заиста волим. Гледао сам неколико њих и јако ми се допада „Death note“. Никад нисам био у Јапану, рецимо али бих јако волео да одем. Такође, читао сам и манге (јапански стрипови). Један мој пријатељ из средње школе је један од најпознатијих цртача манги и они који воле манге су сигурно чули за њега.

Новинарка Мина се насмејала јер је она прочитала неколико манги са његовим потписом.

Новинари: Да ли гледаш српске филмове и да ли си некада упознао неку познату личност?

Дамиан: Па, гледао сам старе црно-беле филмове, али ви Срби сте познати по томе што имате добар смисао за хумор, па је то тешко превести на енглески и пренети ту емоцију. Нисам гледао новије филмове. Што се познатих личности тиче, упознао сам Питера Џексона Орланда Блума и сликао се са њим. Једном сам добио на лутрији и добио пут на Нови Зеланд. Када сам био на Новом Зеланду, на снимању „Хобита“, угледао сам га и питао да се сликамо. Он је врло пријатан и уопште није умишљен нити се понаша као неке познате личности.

Новинари: Имаш доста среће у животу, Дамиане. (смех) Какву музику слушаш? И шта мислиш о новим звездама америчке музиче индустрије?

Дамиан: Хаха, па углавном слушам рок и не волим новије звезде у Америци. Не слушам њихову музику.

Новинари: Да ли си пробао неку српску храну и по чему се разликује у односу на америчку?

Дамиан: Пробао сам сарму и пасуљ, као и друге српске специјалитете. Храна се веома разликује овде. Овде људи углавном сами спремају своје оброке, јер је то много јефтиније него да оду у ресторан. Али у Америци, потпуно иста цена је у ресторану и у кући, тако да оброке спремамо једино ако је цела породица на окупу. Људи у Тексасу и осталим већим градовима, имају проблем са брзом храном, и то је нешто што је веома другачије у односу на Србију.

Овај интервју смо завршили причом о томе шта бисмо желели да будемо кад одрастемо и чиме бисмо хтели да се бавимо у будућности. Дамиан нам је поручио да треба да следимо своје снове…