У суботу 1.
октобра 2016. године, ученици седмог разреда са вероучитељима Милошем
Живановићем, Ђорђем Чоловићем и наставником техничког и информатичког
образовања Радојицом Чоловићем посетили неке од манастира Овчарско-кабларске
клисуре.
Излет смо започели
посетом манастиру Благовештење. Монахиње су биле врло љубазне према нама и било
им је драго што су могле да нам испричају нешто о историји манастира.
Благовештење је
један од ретких манастира у клисури за који се тачно зна када је подигнут и ко
су ктитори манастира. Изнад улаза у цркву стоји натпис на коме је уписано да је
храм подигнут 1601/1602. године , трудом игумана кир Никодима. Следећи
традицију Рашке градитељске школе, црква манастира Благовештење је саграђена у
рашком стилу. Својим изгледом Благовештење је, после манастра Св.Тројице,
несумњиво најлепши манастир у Овчарско-кабларској клисури. Исте године, када је
подигнут храм, осликана је и лунета изнад улаза. Неосликани ентеријер Благовештења
имао је тада само низ престоних икона на ниском иконостасу.
Након посете
манастиру Благовештење упутили смо се ка манастиру Вазнесење, где смо сазнали
нешто о његовој историји. Вазнесење се први пут помиње у турском попису из
1525. године, у атару села Међувршја, под именом „Манастир Дробњак“. Манастир
је порушен и запустео 1690, а обновљен је 1937. године. Иконостас цркве
манастра Вазнесења припада једноставном типу вишеспратног иконостаса без
претеране декорације. Након кратке историје о Вазнесењу имали смо два сата за
игру, дружење и одмор у порти манастира.
Лепо време и добро
расположење наших ученика улепшали су овај дан. Овај излет је био прилика да се
дружимо и научимо нешто о манастирима Овчарско-кабларске клисуре и историји
наше вере. Милена Луковић VII5
